Жеља за још једним састанком не значи аутоматски жељу за размјеном кључева, упознавањем пријатеља или јавном објавом везе. Кретање угодним темпом почиње именовањем конкретног корака; веза не мора напредовати по туђем распореду.
Ови приједлози односе се на свакодневне одлуке о времену и посвећености. Они не претпостављају да све транс особе желе исти темпо или имају исти разлог да траже више времена.
Именујте сљедећи корак, а не цијелу будућност
Предложите нешто конкретно: два састанка седмично, заједничку вечеру код пријатеља или посјету за викенд. Објасните шта то значи вама и питајте шта би значило другој особи.
„Волио/вољела бих да се виђамо и током седмице, не само суботом. Да ли би се то уклопило у твоју рутину?” јасније је од „Зашто не напредујемо?” и даје особи нешто конкретно што може прихватити, прилагодити или одбити.
Одвојене одлуке држите одвојенима
Пристанак на чешће састанке не рјешава питање искључивости; упознавање једног пријатеља није пристанак на упознавање свих. О свакој одлуци разговарајте посебно, умјесто да једно „да” третирате као дозволу за пакет промјена.
Прије него што представите партнера, питајте како жели да буде представљен и које детаље смијете подијелити. То што му је угодно да једна особа зна за везу није аутоматски пристанак на јавну објаву. Не објашњавајте партнеров идентитет или прошлост другима у његово име.
Оставите простор за „још не”
Неко може жељети да настави да се забавља, а да одбије одређени сљедећи корак. Питајте: „Да ли би радије задржао/ла садашњи договор, покушао/ла мањи корак или оставио/ла ову тему по страни?” Прихватите одговор без захтијевања личног објашњења.
Ако вам предложени темпо не одговара, искрено опишите сопствену границу: „Тражим редовније вријеме заједно него што га сада можемо договорити.” Понављање истог питања након јасног одговора не ствара договор.
Одредите користан тренутак за нови разговор
Можете се договорити да поново разговарате након неколико састанака или када се промијени одређена околност. Тај разговор је прилика да чујете тренутне жеље једно другог, а не рок до којег неко мора пристати.
Не представљајте већ проведено вријеме као дуг. Након разговора можете наставити као до сада, покушати малу промјену или признати да се ваше жеље не подударају. Практични циљ је да сљедећи избор буде изричит, а не да докажете да веза довољно брзо напредује.
Даље читање
Love is respect: разумијевање личних граница. Примјери су уреднички приједлози, а не истраживачки налази ни зајамчени исходи.